Nekada davno gojaznost je smatrana za simbol bogatstva i plodnosti, međutim, u današnje vreme, takve osobe se često osećaju diskriminisano i etiketirano. Ispoljava se povećanjem telesne težine i nakupljanjem masti u organizmu.
Gojaznost spada u vodeći problem savremene civilizacije. Gojaznost se smatra hroničnom bolešću, koja pored estetskih, može da izazove i teške zdravstvene probleme. Gojaznost spada u glavne faktore rizika za: nastanak kardiovaskularnih bolesti (ishemijske bolesti srca, angine pektoris, infarkta miokarda, kongestivne srčane slabosti, arterijske hipertenzije); visokog krvnog pritiska; šećerne bolesti; poremećaja disanja tokom spavanja; astme i td.
Na individualnom nivou, kombinacija prekomernog unosa energije iz hrane i pomanjkanje fizičke aktivnosti se smatra objašnjenjem većine slučajeva gojaznosti. Jedan ograničen broj slučajeva je prvenstveno posledica genetike, medicinskih razloga ili neke psihijatrijske bolesti. Nasuprot tome, čini se da je porast stope gojaznosti na društvenom nivou posledica lako dostupne i ukusne hrane, povećane zavisnosti od automobila i automatizovane proizvodnje. Dodati faktori koji doprinose porastu gojaznosti mogu biti i nedovoljno spavanje, povećana stopa pušenja, zagađivači životne sredine koji utiču na metabolizam lipida i drugi [1].
Broj osoba koje bije bitku sa kilogramima je svakim danom sve veći i poprima epidemijske razmere (1,7 milijardi u svetu). Što se tiče Srbije, podaci takođe govore da je i nas zahvatila epidemija gojaznosti gde više od polovine stanovnika Srbije ( oko 52% ), ima problema sa viškom kilograma.
Zemlja porekla: Švajcarska
