Diabetes melitus, dijabetes, šećerna bolest, je metabolička bolest dovodi do povišenja koncetracije glukoze (šećera) u krvi. Hormon insulin premešta glukozu iz krvi u ćelije u telu da bi se glukoza čuvala ili koristila u procesima za dobijanje energije. U toku dijabetesa organizam ili ne proizvodi dovoljno insulina, ili ne može efikasno da koristi insulin koji proizvodi (idf.org/aboutdiabetes/what-is-diabetes/types-of-diabetes.html).

Nelečeni dijabetes i hiperglikemija možgu dovesti do oštećenja nervnog tkiva, očiju, bubrega i drugih organa.
Postoji nekoliko tipova dijabetesa:
Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest. Imuni sistem napada i uništava ćelije koje stvaraju insulin u pankreasu. Nejasno je šta uzrokuje ovaj tip dijabetesa. Oko 10 posto pacijenata sa dijabetesom ima tip 1 dijabetesa.
Dijabetes tipa 2 se javlja kada ćelije u organizmu postanu otporne (rezistentne) na insulin, zbog čega se glukoza zadržava i nakuplja u krvi.
Predijabetes se javlja kada je nivo glukoze u krvi viši od normalnog, ali nije dovoljno visok za dijagnozu dijabetesa tipa 2.
Gestacijski dijabetes je povišen nivo glukoze u krvi tokom trudnoće. Hormoni koji blokiraju inzulin koje proizvodi placenta uzrokuju ovu vrstu dijabetesa (acog.org/Patients/FAQs/Gestational-Diabetes).
Retko stanje zvano diabetes insipidus nije povezano sa diabetes mellitus-om, iako ima slično ime. To je stanje u kojem bubrezi uklanjaju previše tečnosti iz tela.
Svaka vrsta dijabetesa ima jedinstvene simptome, uzroke i načine lečenja.
Simptomi dijabetesa
Simptome dijabetesa uzrokuje porast koncentracije glukoze u krvi (diabetes.org/diabetes-basics/symptoms , mayoclinic.org/diseases-conditions/diabetes/symptoms-causes/syc-20371444).
Opšti simptomi dijabetesa uključuju:

• povećana glad (polifagija),
• povećana žeđ (polidipsija),
• gubitak težine,
• učestalo mokrenje (poliurija),
• zamagljen vid,
• ekstremni zamor,
• rane na koži koje ne zarastaju.

Simptomi kod muškaraca
Pored opštih simptoma dijabetesa, muškarci sa dijabetesom mogu imati smanjeni seksualni nagon, erektilnu disfunkciju (ED) i slabu mišićnu snagu (joslin.org/info/diabetes_and_sexual_health_in_men_understanding_the_connection.html).
Simptomi kod žena
Žene sa dijabetesom takođe mogu imati simptome kao što su infekcije urinarnog trakta, gljivične infekcije i suvu kožu koja svrbi.

Simptomi dijabetesa tipa 1 mogu biti:

• povećana glad,
• povećana žeđ,
• nenamerni gubitak težine,
• učestalo mokrenje,
• zamagljen vid,
• umor.

Promename u raspoloženju su takođe učestale u tipu 1 dijabetesa.

Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu biti:

• povećana glad,
• povećana žeđ,
• povećano mokrenje,
• zamagljen vid,
• umor,
• rane na koži koje se sporo zarastaju.

Takođe može izazvati ponovljene infekcije. Povišeni nivo glukoze otežava zarastanje rana i povećava osetljivost na infekcije.
 

Simptomi kod gestacijskog dijabetesa

• Većina žena sa gestacionim dijabetesom nema simptome. Stanje se često otkriva tokom rutinskog testa pregleda glukoze u krvi ili oralnog testa tolerancije na glukozu (OGTT) koji se obično izvodi između 24. i 28. nedelje gestacije.

U retkim slučajevima, žene sa gestacionim dijabetesom takođe mogu imati povećanu žeđ ili mokrenje.

Uzroci dijabetesa
Sa svakim tipom dijabetesa povezani su različiti uzroci.
Dijabetes tipa 1

• Još nisu otkriveni svi faktori koji uzrokuju dijabetes tipa 1. Ovo je često, autoimuno oboljenje, u kojem imuni sistem greškom napada i uništava sopstvene beta ćelije u pankreasu koje proizvode insulin. Geni mogu igrati ulogu u nastanku ove bolesti. Takođe je moguće da virusna infekcija pokreće napad imunološkog sistema.

Dijabetes tipa 2

• Dijabetes tipa 2 je oboljenje koje nastaje iz kombinacije genetike i faktora životnog stila. Prekomerna težina ili gojaznost takođe povećavaju rizik. Nošenje viška kilograma, posebno u stomaku, čini ćelije otpornijim na efekte insulina na nivo glukoze u krvi. Ovo stanje traje se često javlja među članovima porodice. Članovi porodice dele gene zbog kojih je veća verovatnoća da obole od dijabetesa tipa 2 i da imaju prekomernu težinu (uptodate.com/contents/type-2-diabetes-and-diet-beyond-the-basics).
  

Gestacijski dijabetes

• Gestacijski dijabetes je rezultat hormonalnih promena tokom trudnoće. Placenta proizvodi hormone koji čine ćelije trudnice manje osetljivim na efekte insulina. To može prouzrokovati visok nivo glukoze u krvi tokom trudnoće. Žene sa prekomernom telesnom težinom kada zatrudne ili ako se previše ugoje tokom trudnoće imaju veću verovatnoću da će dobiti gestacijski dijabetes.

Faktori rizika od dijabetesa
Određeni faktori povećavaju rizik za nastanak dijabetesa (cdc.gov/diabetes/basics/risk-factors.html).
Dijabetes tipa 1

• Veća je verovatnoća od razvoja dijabetesa tipa 1 se javlja u uzrastu dete-tinejdzer, kod osoba koje imaju roditelja ili brata ili sestru sa dijabetesom tip 1 ili kod osoba koje imaju određene gene koji su povezani sa dijabetesom.

Dijabetes tipa 2
Faktori koji povećavaju rizik od dijabetesa tipa 2:

• Prekomerna telesna težina,
• uzrast 45 godina ili više,
• porodična anamneza (član porodice sa dijabetesom tipa 2),
• fizička neaktivni (sedentarni način života),
• gestacijski dijabetes u trudnoćom,
• prisustvo predijabetesa,
• povišen krvni pritisak, visok holesterol ili visoki trigliceridi.

Gestacijski dijabetes
Rizik za gestacijski dijabetes raste kod osoba koje imaju:

• prekomernu masu,
• su starije od 25 godina,
• ozone koje su imale gestacijski dijabetes tokom prethodnih trudnoća,
• rodili bebu tešku visoke telesne mase,
• imaju porodičnu istoriju dijabetesa tipa 2,
• imaju sindrom policističnih jajnika (PCOS).

Komplikacije dijabetesa
Visoka koncentracija glukoze u krvi oštećuje organe i tkiva u celom telu. Što jenivo glukoze u krvi viši i što duže traje u životu, to je veći rizik od pojave komplikacija.
Komplikacije povezane sa dijabetesom uključuju:

• bolesti srca, srčani udar i moždani udar,
• neuropatija,
• nefropatija,
• retinopatija i gubitak vida,
• gubitak sluha,
• oštećenja stopala kao što su infekcije i čirevi koji ne zarastaju,
• stanja kože kao što su bakterijske i gljivične infekcije,
• depresija,
• demencija.

Gestacijski dijabetes
Nekontrolisani gestacijski dijabetes može dovesti do problema koji pogađaju i majku i bebu. Komplikacije koje utiču na bebu mogu da uključuju:

• prevremeno rođenje,
• veća od normalne težine pri rođenju,
• povećan rizik za dijabetes tipa 2 kasnije u životu,
• nizak nivo šećera u krvi,
• žutica,
• mrtvorođenost.
• majka može razviti komplikacije poput visokog krvnog pritiska (preeklampsija) ili dijabetesa tipa 2,
• povećava se i rizik majke od gestacionog dijabetesa u budućim trudnoćama.

Lečenje dijabetesa
U lečenju dijabetesa se koriste lekovi koji mogu da se uzimaju putem usta (per-oralno), ili u vidu injekcijone aplikacije (niddk.nih.gov/health-information/diabetes/overview/insulin-medicines-treatments).
Dijabetes tipa 1
Insulin je glavni tretman za dijabetes tipa 1. Zamenjuje hormon koji organizam (beta ćelije pankreasa) ne proizvede.
Postoje četiri vrste insulina koje se najčešće koriste. Razlikuju se po tome koliko brzo počinju da deluju i koliko dugo traje njihovi efekt:

• Brzo-delujući insulin počinje da deluje u roku od 15 minuta i njegovi efekti traju 3 do 4 sata.
• Insulin kratkog dejstva počinje da deluje u roku od 30 minuta i traje 6 do 8 sati.
• Srednje delujući insulin počinje da deluje u roku od 1 do 2 sata i traje 12 do 18 sati.
• Inzulin dugog dejstva počinje da deluje nekoliko sati nakon injekcije i traje 24 sata ili duže.

Dijabetes tipa 2
Promana načina ishrane, načina života i vežbanje mogu nekima pomoći u prevenciji i lečenju dijabetesa tipa 2. Ako promene načina života nisu dovoljne za smanjenje nivoa glukoze u krvi, preporučuje se primena lekova. Ovi lekovi smanjuju nivo glukoze u krvi na razne načine. U nekim slučajevima koristi se i više od jednog od ovih lekova, a nekim osobama sa dijabetesom tipa 2 se propisuje i primena insulina.
Gestacijski dijabetes
Ako je nivo glukoze u krvi tokom trudnoće visok, promene u ishrani i vežbanje ponekad mogu biti dovoljni da smanje nivo glukoze.
Prema klinici Mayo, kod oko 10 do 20 procenata žena sa gestacijskim dijabetesom je potrebna primena insulina kako bi se smanjio nivo glukoze u krvi. Insulin je siguran za bebu koja se razvija u stomaku trudnice.
 

Dijabetes i ishrana
Zdrava ishrana ima centralnu ulogu u upravljanju dijabetesom. U nekim slučajevima, promena načina ishrane može biti dovoljna za i kontrolu bolesti (diabetes.ufl.edu/education/patients/my-diabetes/nutrition/type-1-diabetes/ ,ucsfhealth.org/education/dietary_recommendations_for_gestational_diabetes).
Dijabetes tipa 1

• Nivo glukoze u krvi raste ili pada na osnovu vrste hrane koja se konzumira. Skrobna ili slatka hrana čini da nivo glukoze, šećera, u krvi brzo raste.
• Preporučuje se smanjenje tj. ograničenje količine ugljenih hidrata koja se unose u organizam svakog dana.
• Unos pravilne količine i odnosa proteina, masti i ugljenih hidrata može biti vepma korisno u kontroli niovoa šećera u krvi.

Dijabetes tipa 2

• Unosom zdravih namirnica i izbalansiranom ishranom je moguće ostvariti kontrolu šećera u krvi i gubitak prekomernih kilograma. Smanjenje i kontrola unosa ugljenih hidrata važan je deo ishrane kod dijabetesa tipa 2.
• Naglasak je dat namirnicama kao što su:
• Voće,
• Povrće,
• Integralne žitarice,
• Nemasni proteini poput živine i ribe,
• Zdrave masti kao što su hladno ceđeno maslinovo ulje i koštuničavi plodovi (orasi, lešnici, bademi, indijski orah).
• Brojne industrijski prerađene namirnice mogu poništiti napore da se šećer u krvi održi pod kontrolom. Zbog toga, potrebno je izbegavati visoko eneregetsku (visokokaloričnu) slatku i masnu industrijski prerađenu hranu, hranu sa rafinisanim šećerima, hranu sa visokim glikemijskim indeksom (dovodi do brzog porasta nivoa šečera u krvi itd.

Gestacijski dijabetes

• Pravilno uravnotežena ishrana je važna i zdravlje trudnice i bebe. Izbor zdrave hrane takođe smanjuje komplikacije gestacijskog dijabetesa. Pored balanisrane ishrane, savetuje se ograničavanje upotrebe slatkiša i industrijski prerađene hrane. Neophodno je da ishrabna obezbeđuje dovoljan unos svih nutrijenata, kako makro tako i mikronutrijenata.

Prevencija dijabetesa

Prema trenutnim naučnom znanju dijabetes tipa 1 se ne može sprečiti jer ga uzrokuju genetski-uslovljeni problemi sa imunološkim sistemom. Neki uzroci dijabetesa tipa 2, poput gena ili starosti, takođe nisu pod kontrolom. Ipak, mnogi drugi faktori rizika se mogu se kontrolisati. Većina strategija prevencije dijabetesa uključuje jednostavna prilagođavanje ishrane i rutine adekvatne fizičke aktivnosti.

Osobama kojima je dijagnostikovan predijabetes, nekoliko stvari pomaže odaganje ili sprečavanje razvoja dijabetesa tipa 2:
Omogućite najmanje 150 minuta nedeljno aerobnih vežbi, poput hodanja ili vožnje biciklom.

• Izbacite iz ishrane zasićene i trans masti, zajedno sa rafinisanim ugljenim hidratima.
• Jedite više voća, povrća i integralnih žitarica.
• Jedite manje porcije.
• Pokušajte da izgubite 7 procenata telesne mase ako imate prekomernu težinu ili gojaznost.

Dijabetes kod dece
Deca takođe mogu dobiti dijabetes tipa 1 i tipa 2. Kontrola šećera u krvi je posebno važna kod mladih ljudi, jer bolest može oštetiti važne organe kao što su srce i bubrezi (healthychildren.org/English/health-issues/conditions/chronic/Pages/Diabetes.aspx).
Dijabetes tipa 1
Autoimuni oblik dijabetesa često počinje u detinjstvu. Jedan od glavnih simptoma je povećano mokrenje. Ekstremna žeđ, umor i glad su takođe simptomi i znaci dijabetesa tipa 1. Važno je da se deca sa dijabetesom tipa 1 odmah leče.
Dijabetes tipa 2
Dijabetes tipa 1 nekada se nazivao „juvenilni dijabetes“, jer je tip 2 bio retkost kod dece. Sada kada je sve više dece sa prekomernom težinom ili gojaznošću, dijabetes tipa 2 postaje sve češći u ovoj starosnoj grupi. Prema Mayo klinici oko 40 procenata dece sa dijabetesom tipa 2 nema simptome (mayoclinic.org/diseases-conditions/type-2-diabetes-in-children/symptoms-causes/syc-20355318). Dijabetes tipa 1 se često dijagnostikuje tokom fizičkog pregleda.
Nelečeni dijabetes tipa 2 može izazvati doživotne komplikacije, uključujući bolesti srca, bolesti bubrega i slepilo. Zdrava ishrana i vežbanje mogu pomoći kontroli nivoa glukoze u krvi kod deteta i u sprečavanju razvoja navedenih komplikacija.

Dijabetes tipa 2 i zdravlje stopala
Komplikacije na stopalima odoba sa dijabetesom (“dijabetesno stopalo”) nastaju kao posledica neuropatije i problema sa cirkulacijom - što utiče na otežanio zarastanje rana. Na taj način, česti i uobičajeni problem sa kožom kao što su žuljevi, posekotine i ozlede mogu postati ozbiljan problem.
Vrste problema sa dijabetičkim stopalima
Dijabetes kojim se ne upravlja dobro (koji nije pod dobrom kontrolom) može dovesti do sporijeg zarastanja rana. Ove sporo zarastajuće rane može da se zakomplikuje razvojem infekcije.

Ostali problemi sa stopalima, poput žuljeva, takođe su česti kod ljudi sa dijabetesom. Iako možda žuljevi ne deluju zabrinjavajuće, ako se ne uklone blageovremeno, mogu se pretvoriti u čireve ili otvorene rane.
Osobe sa dijabetesom takođe su izložene riziku od nastanka tzv. Charcot-ovog zgloba, stanja u kojem se zglob koji nosi težinu progresivno degeneriše, što dovodi do gubitka i deformacije kostiju.
Zbog oštećenja nerva, osobe sa dijabetesom često ne primećuju odmah da postoje problemi sa stopalima.
Vremenom, kod osoba sa dijabetesnom neuropatijom na stopalima se mogu razviti problemi koji se ne mogu izlečiti ka oi gangrena, što može dovesti do amputacije. Dijabetes je jedan od vodećih uzroka amputacija donjih ekstremiteta.
 

Šta uzrokuje probleme stopala povezanih sa dijabetesom?
Visok nivo šećera (glukoze) u krvi kod osoba sa dijabetesom može prouzrokovati perifernu neuropatiju - utrnulost i gubitak osećaja zbog oštećenja nerava koji inervišu stopala.
Osobe sa dijabetesnom neuropatijom ne mogu da osećaju različite senzacije, poput pritiska ili dodira, podjednako dobro kao osobe bez oštećenja nerava. S druge strane, periferna neuropatija je često vrlo bolna, uzrokuje osećaj vreline, peckanje ili druge bolne osećaje u stopalima.
Ako se rana ne oseti odmah, može proći nekontrolisano. Loša cirkulacija može otežati zarastanje ovih rana. Tada se može pojaviti i zakomplikovati infekcija i postati toliko ozbiljna da amputacija postaje neophodna.
Svakodnevna provera stopala je veoma važan deo nege osoba sa dijabetesom. Promene na stopalima mogu uključivati:

• žuljevi ili kurje oči,
• rane,
• posekotine,
• crvene ili otečene mrlje na stopalima,
• žarišta ili područja koja su topla na dodir,
• promene u boji kože,
• urastao ili obrastao nokat na nožnom prstu,
• suva ili ispucala koža.

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, obavezno se odmah obratite lekaru.

Kako se mogu sprečiti problemi sa stopalima povezani sa dijabetesom?
Pored održavanja nivoa šećera u krvi unutar ciljnog opsega, postoji i nekoliko koraka koje osobe sa dijabetesom mogu preduzeti da bi se sprečila pojava komplikacija na stopalima.
Kako bi se poboljšai protok krvi u donjim ekstremitetima, osobe sa dijabetesom treba što je moguće redovnije i čeđće da hodaju u obući koja je:

• Čvrsta,
• Udobna,
• Zatvorena.

Vežbanjem se takođe smanjuje hipertenzija (povišen krvni pritisak) i smanjuje težina, što je presudno.
 

Saveti za zdrava stopala
Da biste održali stopala zdravima, sledite ove savete:

• Proveravajte stopala svakodnevno. Ovo uključuje i kožu između prstiju. Ako ne vidite stopala, koristite ogledalo da biste sebi pomogli.
• Posetite izabranog lekara. Razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnikom ako primetite rane ili promene na nogama.
• Ne hodajte bosi, čak ni po kući. Male rane se mogu pretvoriti u velike probleme. Hodanje po vrućem pločniku bez obuće može dovesti do ođtećenja koja možda nećete osetiti.
• Razmislite o smanjenju ili odvikavanju od pušenja. Pušenje sužava krvne sudove i doprinosi slaboj cirkulaciji.
• Stopala treba da budu čista i suva.
• Izbegavajte toplu vodu. Proveravajte temperaturu vode u kadi rukom, a ne nogom.
• Obrežite nokte na nogama nakon kupanja. Isecite nokat ravno, a zatim isturpijajte mekom turpijom za nokte. Proverite da li postoje oštre ivice i nikada ne režite kožu oko nokta.
• Nikada nemojte sami rezati žuljeve ili kurje oči, niti na njima koristiti hemikalije koje se prodaju bez recepta. Posetite pedikir.
• Nosite odgovarajuću obuću. Uverite se da obuća ne žuljaj, a da su čarape izrađene od prirodnih vlakana, poput pamuka ili vune. Ne nosite novu obuću duže od sat vremena. Pažljivo proverite stopala nakon skidanja obuće. Izbegavajte visoke potpetice i cipele sa šiljastim prstima.
• Stopala treba da budu topla. Ako su vam stopala hladna, zagrejte ih u čarapama.
• Ubek budite u pokretu. Menjajte položaj stopala i nožnih prstiju i pokrećite zglobove dok sedite.
• Nemojre prekrđtati noge. To bi moglo da ograniči protok krvi.
• Ozbiljno shvatite sve povrede na stopalima i nogama.