Zdravstvene koristi mangana
Mangan poboljšava zdravlje kostiju u kombinaciji sa drugim nutrijentima
Mangan je neophodan za zdravlje kostiju, uključujući razvoj i održavanje kostiju. U kombinaciji sa nutrijentima kalcijumom, cinkom i bakrom, mangan podržava mineralnu gustinu kostiju. Ovo je posebno važno kod starijih osoba. Istraživanja sugerišu da uzimanje mangana sa kalcijumom, cinkom i bakrom može pomoći u smanjenju gubitka koštane mase kod žena u menopauzi (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/8027856/). Osim toga, jednogodišnja studija kod žena sa slabim kostima otkrila je da uzimanje suplemenata sa ovim hranjivim materijama, kao i vitaminom D, magnezijumom i borom može poboljšati gustinu koštane mase (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15658548/).
Jaka antioksidativna svojstva mangana mogu smanjiti rizik od određenih bolesti
Mangan je deo molekula antioksidativnog enzima superoksid dismutaze (SOD), koji spada u najvažnije antioksidante u telu (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22072939/). Antioksidansi pomažu u zaštiti od slobodnih radikala, molekula koji mogu uzrokovati oštećenja ćelija. Slobodni radikali doprinose starenju, srčanim oboljenjima i nekim vrstama raka (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3614697/). SOD posebno pomaže u borbi protiv negativnih efekata slobodnih radikala pretvaranjem superoksida - jednog od najopasnijih slobodnih radikala - u manje opasne molekule koji neće oštetiti ćelije (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3185262/). U jednoj studiji na 42 muškarca, istraživači su zaključili da nizak nivo SOD-a i loš ukupni antioksidativni status mogu igrati veću ulogu u riziku od srčanih oboljenja u onosu na nivo ukupnog holesterola ili triglicerida (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16127364/). Druga studija je pokazala da je SOD manje aktivan kod osoba sa reumatoidnim artritisom, u poređenju sa zdravim (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12897046/). Budući da mangan igra ulogu u aktivnosti SOD-a, unos ovog minerala može pomoći u smanjenju rizika od oksidativnog stresa i povezanih bolesti poput zapaljenskih bolesti i kancera (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17122956/ https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3942707/).
Mangan pomaže u smanjenju upale zglobova, posebno u kombinaciji s glukozaminom i hondroitinom
Zbog svoje uloge u sastavu moćne antioksidativne superoksid dismutaze (SOD), mangan može smanjiti upalu. Istraživanja sugerišu da je SOD potencijalno koristan terapijski agens za upalne poremećaje (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17122956/). Dokazi govore da kombinovanje mangana sa glukozaminom i hondroitinom može smanjiti bol u osteoartritisu. Osteoartritis je posledica habanja hrskavice i vremenom dovodi do gubitka hrskavice i pojave bolova u zglobovima. Sinovitis, upala membrane unutar zglobova, je pokretač osteoartritisa (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23194896/). U kliničkoj studiji na 93 osobe sa osteoartritisom, 52% je prijavilo poboljšanje simptoma nakon 4 i 6 meseci uzimanja dodatka mangana, glukozamina i hondroitina (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10966840/). Još jedno 16-nedeljno istraživanje na muškarcima sa hroničnim bolom i degenerativnom bolešću zglobova otkrilo je da je upotreba kombinacije suplementa mangana, hondroitina i glukozamina pomogla u smanjenju upale posebno u kolenima (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10050562/).
Mangan utiče na regulaciju nivoa šećera u krvi
Naučne studije pokazuju da osobe sa dijabetesom imaju niži nivo mangana u krvi (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18193174/). Istraživači i dalje pokušavaju da utvrde da li nizak nivo mangana doprinosi razvoju dijabetesa, ili zbog dijabetesa dolazi do pada nivoa mangana. Osim toga, u organizmu je mangan veoma koncentrisan u pankreasu. Uključen je u proizvodnju insulina koji uklanja šećer iz krvi u ćelije. U skladu s tim, mangan može doprineti pravilnom lučenju insulina i pomoći u stabilizaciji nivoa šećera(glukoze) u krvi (https://link.springer.com/chapter/10.1007/978-1-4613-0723-5_15 https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23372018/). Istraživanja su takođe pokazala da osobe sa dijabetesom imaju niži nivo aktivnosti antioksidativnog enzima mangan superoksid dismutaze (MnSOD), što dodatno povezuje niske nivoe mangana u krvi sa problemom povišenog nivoa šećera u krvi (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/6327438/).
Mangan je povezan sa nižom učestalošću moždanog udara i epileptičnih napada
Moždani udar je vodeći uzrok epilepsije kod odraslih starijih od 35 godina. Oni su uzrokovani smanjenim protokom krvi u mozak (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4918803/). Mangan deluje kao vazodilatator, što znači da pomaže u proširenju krvnih sudova za efikasno prenošenje krvi do tkiva poput mozga. Odgovarajući nivo mangana u organizmu može povećati protok krvi i smanjiti rizik od nekih zdravstvenih stanja, poput moždanog udara. Osim toga, u mozgu se nalazi značajan depo mangana. Naučne studije ukazuju da nivo mangana može biti niži kod osoba sa epilepsijom (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/8099325/). Međutim, nejasno je da li epilepsiija smanjuje nivo mangana u telu ili zbog niskog nivoa mangana pojedinci postaju podložniji konvulzijama (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17166592/).
Mangan smanuje simptome PMS-a
Mnoge žene pate od različitih simptoma u određenom periodu menstrualnog ciklusa. Ovo uključuje anksioznost, grčeve, bol, promene raspoloženja, pa čak i depresiju. Istraživanja pokazuju da uzimanje mangana i kalcijuma u kombinaciji može pomoći u poboljšanju predmenstrualnih (PMS) simptoma. Istraživanje na ženama je pokazalo da su one sa niskim nivoom mangana u krvi imaju više bolova i simptoma povezanih sa raspoloženjem tokom menstruacije (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/8498421/). Međutim, rezultati nisu konačni u pogledu toga da li je ovo efekat mangana, kalcijuma ili kombinacije ova dva elementa.
Mangan može zaštititi mozak od dejstva slobodnih radikala i poboljšati funkciju mozga
Mangan je neophodan za zdravu funkciju mozga i često se koristi za lečenje specifičnih neuroloških poremećaja. Jedan od načina na koji mangan ostvaruje neuroprotektivno dejstvo je putem antioksidativnih svojstava, posebno njegove uloge u funkciji moćne antioksidativne superoksid dismutaze (SOD). Pored toga, mangan se može vezati za neurotransmitere i stimulisati brže ili efikasnije kretanje električnih impulsa po telu. Kao rezultat toga, moždana funkcija može biti poboljšana (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12505649/).
Mangan doprinosi dobrom zdravlju štitne žlezde
Mangan je bitan kofaktor za različite enzime, što znači da pomaže tim enzimima da pravilno funkcionišu. Takođe igra ulogu u proizvodnji tiroksina (hormona štitne žlezde). Tiroksin je vitalni hormone štitaste žlezde, koji pomaže u regulaciji apetita, metabolizma, telesnme težine i celokupnog metabolizma (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2067987/). Kao rezultat toga, nedostatak mangana doprinosi nastanku hipotireoze, što može doprineti povećanju telesne težine i hormonskoj neravnoteži (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2067987/).
Mangan pomaže u lečenju rana i proizvodnji kolagena
Minerali u tragovima, poput mangana, važni su u procesu zarastanja rana. Za zarastanje rana potrebna je povećana proizvodnja kolagena. Mangan je potreban za proizvodnju aminokiseline prolin, koja je neophodna za stvaranje kolagena i zarastanje rana (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15117065/).

Iako peporučeni dnevni unos (RDA) za mangan nije utvrđen, preporuka za adekvatan unos je 1,8–2,3 mg dnevno (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK222332/).